Виждонингиз қийналмадими, йигитча?

Виждонингиз қийналмадими, йигитча?
Виждонингиз қийналмадими, йигитча?


Ўзаро ҳурмат-иззат, оқибат ҳақида гап кетганда ёши улуғ танишларимиздан бири "Ҳурмат ундирилмайди, қозонилади. Инсон ҳурматга муносиб кўрилмадими демак бунга унинг ўзи айбдор” дедилар. Бу фикр ҳам қайсидир манода тўғридир. Аммо бизнинг мулоҳазамиз анча фарқли. Инсоннинг афтрофдагиларга муносабати, таниш-бегоналарни нечоғли ҳурмат қилиш-қилмаслиги унинг тарбиясини намоён қилиш билан бирга, ўзини ва яқинларини қай даражада иззатлашини ҳам кўрсатади. Умуман олганда, ўзини ҳурмат қилган инсонгина ўзгаларни ҳам ҳурмат қила олади.

Кўча-куй, жамоат транспортлари, овқатланиш муассасалари, бозорларда айримларнинг овозини баралла қўйиб, бепарда гапларни гапиришдан ҳаё қилмайдиганлар, айниқса улар орасидаги қиз-аёлларни кўрганда худди ўшаларнинг ўрнида ўзингиз бўлгандек уялиб кетасиз. Афсуски, одамлар орасида ўзини қандай тутишни билмайдиган, ўзини ҳурмат қилмайдиганлар бу рафторларидан ҳаё қилмайдилар. Жамоат транспортларидаги салбий ҳолатлар, ёшларнинг ўзини тутиши, атрофдагиларга беписанд туриши кўпчиликнинг ғашига тегиши аниқ. Бир куни 101-йўналиш автобусида эдим, эрталабки тиғиз пайт, автобус салонидаги тиқилинчлик йўловчиларнинг ғашига тегяпти. Эрталабдан кўпчиликнинг кайфияти тажанг, асаблари таранг. Орқа ўриндиқларнинг бирини дугонаси билан банд қилиб, гўёки, қиз мажлисда ўтиргандек, бемалол ўзини эркин қўйиб гап сотиб бораётган қиз кўпчилик қаторида менинг ҳам ғашимга тегаётганди. Автобус ҳар бекатда тўхтаганида ёши улуғ йўловчилар чиқяпти. Аксарияти, ўриндиқлар банд бўлгани учун тик туриб қолишяпти. "Қиз мажлис” да ўтирган қиз эса лаби-лабига тегмай, чала-чулпа нафас олганча нималарнидир вайсаб кетяпти.


Бир пайт бошининг устида тик турганча кетаётган аёл чидай олмади:
– Бунча кўп гапирасиз?! Радиога ишга кирсангиз бўларкан-а? Бошимни оғритиб юбордингиз. Сизни бемани гапларингизни эшитиб мени бошимга оғриқ кирди, сизнинг оғзингиз эса чарчамади! – деб жеркиб ташлаганди, ҳартугул қизнинг овози чиқмади. Аммо ўша автобусда, бунинг устига ўриндиқда ястаниб ўтирганча қандай манзилига етиб олди, ҳайронман...
– Базида уйдан эртароқ чиқсам, ишга автобусда кета қоламан, – дейди психолог Дилдором Садуллаева. – Бир куни бекатдан чиқсам орқа ўриндиқда уч йигитча ўтирган экан. Менимча улар бирор олий ўқув юртига ҳужжат топшириш учун кетишаётганди. Чунки икки йигитнинг қўлида ҳужжатлар солинадиган жилд бор эди. Ўртадаги йигит менга жой бериш тараддудида бир қараб қўйди. Сўнг икки томонида хотиржам ўтириб, нималарнидир муҳокама қилиб кетаётган ўртоқларига қараб у ҳам ўрнидан қўзғалмади. Лекин хижолат бўлиб ўтиргани хатти-ҳаракатларидан билиниб турарди. Менга қайта-қайта қараб қўяр, кўзим тушганида уялиб кўзларини олиб қочарди. "Мени ёш деб ўйлаяпти” деган ўй кўнглимдан кечиб, телефонимга келган хабарларни ўқиб кетавердим. Гарчи кўзим телефонда бўлса-да, психологлигим учун этиборим уларда эди. Автобус кейинги бекатда тўхтаганди, олтмиш ёшлар атрофидаги онахон чиқдилар. Йигитлар онахонга ҳам жой беришмади. Олдинроқда ўтирган аёл ўрнидан туриб, ёши улуғ аёлни жойига ўтирғизди. Кейинги бекатда йигитлар тушадиган экан, ўринларидан қўзғалиб тушиш ҳаракатини қилишаётган эди ўша ўртада ўтирган йигитга паст товушда "Виждонингиз қийналди-а?” деб сўрадим.Йигит кўзларини ҳайрат билан очиб "Буни қаердан билдингиз? – деди. – Жуда қийналдим, хижолат чекдим..” дея узр сўради."Ўқишга топшираётган экансиз а? – дедим йигитга. Тасдиқ ишорасини берди. – Сиз тутган йўл мақсадларимизга эришишда тўсиқ бўлади. Ҳеч бир яхшилик изсиз кетмайди. Сизнинг менга ёки бояги онахонга жой беришингиз ҳам кичкина садақа эди. Бу билан сиз йўлингиздаги тўсиқ-ғовларни олиб ташлардингиз. Майли, виждонингиз қийналганининг ўзи ҳам сизга яхши сабоқ бўлибди. Бошқа бундай қилманг, сизга омад ёр бўлсин!..”

У менга миннатдорчилик билдириб бекатида тушиб қолди, пушаймонлик ва хижолатчилик акс этган нигоҳлари маюс эди...

Кимнидир ҳурмат қилиш ёки қилмаслик – инсоннинг шахсий иши. Ҳар ким ўзини ҳурмат қилсин аввало. Негаки, кишининг хатти- ҳаракати, атрофдагиларга муносабати унинг тарбия қай даражада эканини билдиради. Одамлар болаларини кўриб ота-онасини ҳурмат қиладилар. Инсоннинг атрофдагиларга беписанд муомаласи, бетакаллуфлиги ўзига нисбатан беҳурматлигидан дарак беради. Ўзини ҳурмат қилган, ўз қадрини билган ва тарбияли инсон ҳеч қачон бировни беҳурмат қилмайди. Ахир айтишадику, осмонга тупурсанг, бетинга ёпишади, деб...

Hikoya: Huvillab qolgan dunyo

Ba'zan ismimga e'tiroz bildirishadi. Xudoning ismi, oldiga Abdul qo'shib aytgin, deyishadi. Biroq menga bu ism boshqa maqsadda berilgan. Yetti oyda tug'ilganim uchun shifoxonada menga «Hech qancha yashamaydi, o'ladi», deb tashxis qo'yishgan. Hatto «Mehringiz tushib qolsa, bir umr unutolmay, iztirob chekib yashaysiz», deya otam qarindoshlariga meni...

BARVAQT TURIShGA ODATLANING!

BARVAQT TURIShGA ODATLANING! Payg'ambarimiz sollalloxu alayxi va sallam: “Yo Allox! Ummatimning barvaqt qilgan ishlariga baraka ber!” deb xaqimizga duo qilganlar. Bu duo mag'zini chaqqan ota-bobolarimiz vaqtli turishga odatlanishgan, tongdan ishga kirishishgan. Natijada ko'p yutuqlarga erishishgan. Ular farzandlarini xam shunga o'rgatib borishgan....

U sobiq xotini bilan topishib oldi, men esa befarzandman...

— To`rt yil avval sovchilar orqali turmushga chiqdim. Lekin turmush o`rtog`im bilan o`rtamizda mehr uyg`onmadi, farzandli ham bo`la olmadik va qaynonamning qistovlari bilan uch yil yashab, ajrashdik. Bir muddat o`tgach, oilasidan ajrashgan insondan sovchi keldi, rozilik bildirdim. Bu inson bilan atigi uch oy yashadik,...

Jumbok 7 qism

Prokuror kancha urinmasin burnini Tagida turgan narsani kurolmasdi Samshod bir marotoba kurin shuni uzi Etarli deb uylab uyiga etolmadi bu Orada Jafar Samshodni uyiga bordi Holajan onajon yahshimisiz sogligiz Yahshimi ona ......

BAXTNING BIR LAHZASI…

— Tanyusha, men seni bir odam bilan tanishtirmoqchiydim, — sekin shivirladi Vlad. — Faqat iltimos, aqlli qiz bo'lib, jilmayishni unutmagin! — Bugunmas, — dedi Tanya qovog'ini uyib. — Bilasan-ku, men unaqangi narsalarni jinimdan yomon ko'raman!...

Jumbok 10 qism

Chulok Samshodni kelishi uzok kutdi ammo Samshoddan darak kelmadi honada uzok och Utirdi ochlik va tashnalikka chiday olmay Eshik oldiga bordi eshik yarim kiya ochik turardi tashkariga chiksammi chikmasammi Deb juda......

Hazonli kunlar. Tuzoq... 5-qism

Sarvihonning yonidan bir axvolda chiqqan Shavkat aka uyidagi yolg'iz qolgan bolalaridan havotir ila uyiga tomon yo'naldi. Sarvihonning yonida ota–onasi qarab qoldi. Shavkat aka uyiga borgach, hotinining yuzini ko'rmaslikka umid qilardi, chunki kecha uni ertalab uyiga dap bo'lishini tayinlab kelgan edi…...

Qiz, yigit va ota» hangomasi

Qobulda kitob sotadigan bir qiz do'koniga sevgilisi kelganini ko'radi. Shu payt qizning otasi ham yonida edi. Qiz sevgilisiga qarab otasi tushunmaydigan usulda so'z qotibdi: — Og'a, siz nemis yozuvchisi Yorg Danielning «Otang uydami?» kitobini olishga keldingiz shekilli-a? Yigit: — Yo'q, men ingliz yozuvchisi Tomas Munisning «Seni qaerda ko'rishim...

Madat ber, Alloh

–Dada, oyim nimaga uyg‘onmayaptilar? Jajji bolakayning savoli shundoq ham siqilib turgan dadasining yuragini ezdi. O‘g‘lini tizzasiga o‘tqazdi-da, peshonasidan o‘pdi. –”O‘g‘lim oying, rosa charchagan. Endi bir-necha kun uxlab, yaxshilab dam olishi kerak”...

Sulton haramidan qochgan kanizak Naziba

Usmoniy sultonlar haramiga butun dunyodan go'zal qizlar olib kelingan. Ular bu yerda bolalik chog'idan o'sib, katta bo'ladi. Bolaligidan qizchalarni o'z hazrati oliylariga muhabbat bilan sug'orib, katta qilishadi. Ularning birdan-bir orzusi – sultonga valiahd tug'ib berish...

Fikr qo'shish