Виждонингиз қийналмадими, йигитча?

Виждонингиз қийналмадими, йигитча?
Виждонингиз қийналмадими, йигитча?


Ўзаро ҳурмат-иззат, оқибат ҳақида гап кетганда ёши улуғ танишларимиздан бири "Ҳурмат ундирилмайди, қозонилади. Инсон ҳурматга муносиб кўрилмадими демак бунга унинг ўзи айбдор” дедилар. Бу фикр ҳам қайсидир манода тўғридир. Аммо бизнинг мулоҳазамиз анча фарқли. Инсоннинг афтрофдагиларга муносабати, таниш-бегоналарни нечоғли ҳурмат қилиш-қилмаслиги унинг тарбиясини намоён қилиш билан бирга, ўзини ва яқинларини қай даражада иззатлашини ҳам кўрсатади. Умуман олганда, ўзини ҳурмат қилган инсонгина ўзгаларни ҳам ҳурмат қила олади.

Кўча-куй, жамоат транспортлари, овқатланиш муассасалари, бозорларда айримларнинг овозини баралла қўйиб, бепарда гапларни гапиришдан ҳаё қилмайдиганлар, айниқса улар орасидаги қиз-аёлларни кўрганда худди ўшаларнинг ўрнида ўзингиз бўлгандек уялиб кетасиз. Афсуски, одамлар орасида ўзини қандай тутишни билмайдиган, ўзини ҳурмат қилмайдиганлар бу рафторларидан ҳаё қилмайдилар. Жамоат транспортларидаги салбий ҳолатлар, ёшларнинг ўзини тутиши, атрофдагиларга беписанд туриши кўпчиликнинг ғашига тегиши аниқ. Бир куни 101-йўналиш автобусида эдим, эрталабки тиғиз пайт, автобус салонидаги тиқилинчлик йўловчиларнинг ғашига тегяпти. Эрталабдан кўпчиликнинг кайфияти тажанг, асаблари таранг. Орқа ўриндиқларнинг бирини дугонаси билан банд қилиб, гўёки, қиз мажлисда ўтиргандек, бемалол ўзини эркин қўйиб гап сотиб бораётган қиз кўпчилик қаторида менинг ҳам ғашимга тегаётганди. Автобус ҳар бекатда тўхтаганида ёши улуғ йўловчилар чиқяпти. Аксарияти, ўриндиқлар банд бўлгани учун тик туриб қолишяпти. "Қиз мажлис” да ўтирган қиз эса лаби-лабига тегмай, чала-чулпа нафас олганча нималарнидир вайсаб кетяпти.


Бир пайт бошининг устида тик турганча кетаётган аёл чидай олмади:
– Бунча кўп гапирасиз?! Радиога ишга кирсангиз бўларкан-а? Бошимни оғритиб юбордингиз. Сизни бемани гапларингизни эшитиб мени бошимга оғриқ кирди, сизнинг оғзингиз эса чарчамади! – деб жеркиб ташлаганди, ҳартугул қизнинг овози чиқмади. Аммо ўша автобусда, бунинг устига ўриндиқда ястаниб ўтирганча қандай манзилига етиб олди, ҳайронман...
– Базида уйдан эртароқ чиқсам, ишга автобусда кета қоламан, – дейди психолог Дилдором Садуллаева. – Бир куни бекатдан чиқсам орқа ўриндиқда уч йигитча ўтирган экан. Менимча улар бирор олий ўқув юртига ҳужжат топшириш учун кетишаётганди. Чунки икки йигитнинг қўлида ҳужжатлар солинадиган жилд бор эди. Ўртадаги йигит менга жой бериш тараддудида бир қараб қўйди. Сўнг икки томонида хотиржам ўтириб, нималарнидир муҳокама қилиб кетаётган ўртоқларига қараб у ҳам ўрнидан қўзғалмади. Лекин хижолат бўлиб ўтиргани хатти-ҳаракатларидан билиниб турарди. Менга қайта-қайта қараб қўяр, кўзим тушганида уялиб кўзларини олиб қочарди. "Мени ёш деб ўйлаяпти” деган ўй кўнглимдан кечиб, телефонимга келган хабарларни ўқиб кетавердим. Гарчи кўзим телефонда бўлса-да, психологлигим учун этиборим уларда эди. Автобус кейинги бекатда тўхтаганди, олтмиш ёшлар атрофидаги онахон чиқдилар. Йигитлар онахонга ҳам жой беришмади. Олдинроқда ўтирган аёл ўрнидан туриб, ёши улуғ аёлни жойига ўтирғизди. Кейинги бекатда йигитлар тушадиган экан, ўринларидан қўзғалиб тушиш ҳаракатини қилишаётган эди ўша ўртада ўтирган йигитга паст товушда "Виждонингиз қийналди-а?” деб сўрадим.Йигит кўзларини ҳайрат билан очиб "Буни қаердан билдингиз? – деди. – Жуда қийналдим, хижолат чекдим..” дея узр сўради."Ўқишга топшираётган экансиз а? – дедим йигитга. Тасдиқ ишорасини берди. – Сиз тутган йўл мақсадларимизга эришишда тўсиқ бўлади. Ҳеч бир яхшилик изсиз кетмайди. Сизнинг менга ёки бояги онахонга жой беришингиз ҳам кичкина садақа эди. Бу билан сиз йўлингиздаги тўсиқ-ғовларни олиб ташлардингиз. Майли, виждонингиз қийналганининг ўзи ҳам сизга яхши сабоқ бўлибди. Бошқа бундай қилманг, сизга омад ёр бўлсин!..”

У менга миннатдорчилик билдириб бекатида тушиб қолди, пушаймонлик ва хижолатчилик акс этган нигоҳлари маюс эди...

Кимнидир ҳурмат қилиш ёки қилмаслик – инсоннинг шахсий иши. Ҳар ким ўзини ҳурмат қилсин аввало. Негаки, кишининг хатти- ҳаракати, атрофдагиларга муносабати унинг тарбия қай даражада эканини билдиради. Одамлар болаларини кўриб ота-онасини ҳурмат қиладилар. Инсоннинг атрофдагиларга беписанд муомаласи, бетакаллуфлиги ўзига нисбатан беҳурматлигидан дарак беради. Ўзини ҳурмат қилган, ўз қадрини билган ва тарбияли инсон ҳеч қачон бировни беҳурмат қилмайди. Ахир айтишадику, осмонга тупурсанг, бетинга ёпишади, деб...

Diydorsiz vidolashuv

Shavkatjon, shu horijga ketish fikringdan qayt. Oilang, farzandlaring qarovsiz qoladi, – deya Gulshan aya javradi. Chet elda ishlash uchun yo'lga otlangan o'g'lidan ko'ngli chopmayotgan ona. – Ahir, men xam qarib qoldim. Menga tirgak kerak bolam......

Uzatilgan qiz (Hikoya) Tavsiya etamiz

Nazira tez-tez soatiga qarab  qo’yar, yuragi xovliqardi.  Kichkintoylar esa bog’cha  opasining yuz-ko’zlaridagi ...

Men sevgan qiz foxisha ekan..

Kunlardan bir kuni uzoq safardan uyga qaytdim.Hamma xursand hamma meni qaytib kelganimni eshitib,uyimga yig'ilishib keldi ko'plab tabriklar eshitdim.Oradan 1-hafta o'tdi va uyda biroz dam olganimdan keyin,ko'chaga chiqib atrofni tomosha qilgim keldi.Yoshim 21-da ayni yigitlik chog'imda bundan 5-yil oldin bir qiz bilan tanishib,uni sevib qolgandim...

Taqdir sinovlari

Ulugbek bilan Nargiza bir maxalada ulgayishgan. Ular yoshligidan bir birini pinxona sevishar lekin yurak yutib dilidagi hisiyotlarini oshkor etisha olishmasdi. Oradan yilar otib ikkasi ham ulgayib bir oliygohni talabasi bolish sharifiga yetishdi. Ular har kuni bir xil maxalda uydan chiqar, bir tranvayda oqishga borishar, kelishar hattoki bir xil...

Soatlarning har bir daqiqasini ham qadrla.

Soatlarning har bir daqiqasini ham qadrla....

UCHINCHI BASHORAT

(Tarixiy hikoya) Movarounnahrda saraton issiqlari avjga chiqqan payt. Sahargi salqinlik ko‘p o‘tmay kunduzgi jazirama bilan almashadi. Quyosh go‘yo odamzod, nabotot va hayvonot olamini o‘z qudratiga yana bir bor ishontirishga qasd qilganday... Butun borliq, hatto shamol ham nafas olmay qotgan kabi. Uch oshyonalik muazzam rasadxona ichi salqin....

Hikoya: Uzuk o'g'risi

Gulzor tog'orani olib, kir yuvishga hozirlandi. So'ng  barmog'idagi uzukni yechib sovun qutisining ustiga qo'ydi. Gulzorning bu uyga ko'chib kelganiga hali ko'p bo'lgani yo'q, hovlisi qishloq chekkasida joylashgan bo'lib, qo'shni uyda Abdulla aka ismli kishi turmush o'rtog'i va ikki qizi bilan birga yashaydi. Odamlar hali bu yerlardan uy qurishni...

Niyatim amalga oshganidan afsusdaman

Yaratgan sizga farzand ato etadi, biroq uning jinsini siz rejalashtirolmaysiz, xatto u sog'lom tug'iladimi-yo'qmi, buniyam bilish mushkul masala. Atrofga nazar tashlab, butkul soppa-sog' odamlar xam nogiron, biron joyi kemtik farzandlar ko'rishganining guvoxi bo'lganman. Bunga balki qandaydir sabablarni ro'kach qilib ko'rsatish mumkindir (masalan,...

Qong'iroq

Muhim ish yuzasidan uch kunga safarga chiqishimga to‘g‘ri keldi. Uylanganimga uch yil bo‘libdiki, ayolim va o‘g‘limdan uzoqda bo‘lishga o‘rganmagan, ulardan hech ham ayrilmagandim. Ular ham shunday......

Erka qizning kechmishlari

So’z davru-davron surayotgan amaldorning yakka-yolg’iz qiziga "Otam mendan atigi 3-4 yosh katta "Barbi”lar bilan…” "Do’stlarim 5000ga yaqin…” - Parvina!.....

Fikr qo'shish